evo. npr. telici stigli u Etiopiju- a sa njima i dzak muruzovine ili jecma.. mmmmm- misle etipoljani--ali neee- nema jecma i psenice za vas-to je za goveda - nije za gladne ljude--- toliko gladnih ljudi- a stoka (predvidjena za prehranu ljudi) pojede vise od svih kalorijskih potreba covecanstva

Sledeci izazov u sprecavanju gladi u svetu je "kontrola radjanja" oko koje se mnogi zavadise.
npr. Papa se extra bunio protiv kampanja kontrola radjanja i zastita od polnih bolesti -kondomom, zabranio je da se takva kampanja sprovodi jer je to "bogohuljenje"- ljudi treba slobodno da se razmnozavaju po svojoj volji!- rece Papa..
i tako u Africi milioni dece umiru od gladi...jer "roditelji" nisu smeli da "zgrese" ?
Razmnozize se po svojoj volji,ali kada ne uspeju da se po svojoj volji / i sposobnosti i prehrane - onda crkve nema nigde da im pomogne- da im osposobi za samostalno prehranjivanje..

Suzbijanje problema gladi u svetu= kontrola radjanja (- sto manje ljudi u nerazvijenim regijama- to manje gladi u tim regijama)- mada princip je primenljiv i na razvijene regije)
Srazmerno sa rastom populacije rasla je potreba za stabilnom poljoprivredom, cak i u zemljama sa stabilnom privredom sve veca potraznja za hranom i potreba za vecom proizvodnjom, podizala je potrebu za sve pouzdanijim nacinima proizvodnje hrane. ( potreba da se hrana odrzava i da je bude sto vise doprinela je da 1939. bude predstavljen novi « cudesani pesticid » nazvan DDT. Narednih 30 godina milioni tona DDT-ija prskani su svuda, ali pojavili su se dokazi da se on prenosi sa insekata na ostatak lanca ishrane stvarajuci deformacije i abnormalnosti. DDT je zabranjen 1970-tih...) (sto nas ne ubije- samo ce nas OSAKATITI)

Ne pate samo ljudi od posledica industrijskog sveta. Potreba za obradivom zemljom izmenila je lice planete. Reke su skrenute sa prirodnih tokova, kopani su bunari a jezera su koriscena za irigaciju –rezultati su ponekad bili katastrofalni. ‘60.-tih je pocela proizvodnja pamuka u okolini Aralskog mora u Centralnoj Aziji, voda je skrenuta a po dnu bacene su velike kolicine pesticida-kako je voda nestajala zemlja je pocela da puca najedana hemikalijama/pesticidita- cime se nivo vode jos vise smanjivao a zagadjenje je dovelo da u okolini umre svako deseto novorodjence. Do 2000. nestalo je po velicini cetvrto svetsko jezero. Svet prirode je oduvek bio izvor inspiracije i fascinacije. Lepoti ove planete parira samo raznovrsnost zivota na njoj. Raznovrsnost zivotinja i biljaka cini genetski trezor od kojeg sve vise zavisi nas opstanak. Skoro sva nasa hrana, polovina lekova i veci deo odece poticali su od zivih stvorenja tako da kad god izumre neka vrsta mi prakticno igramo ruski rulet sa buducnoscu.
CNN/Planet in Peril
http://www.cnn.com/SPECIALS/2007/planet.in.peril/ sramota za covecanstvo.
Ravnotezu grabljivaca i plena koja je uvek cuvala raznovrsnost poremetice najnemarniji od svih grabljivaca.

Npr. pre 100 godina kada su bizoni lutali amerckom prerijom lovci nisu nista znali o genetici, ubijali su ih zbog mesa i tada vredne koze. Neko vreme bizona je bilo u izobilju- krda su bila toliko velika da ako ispalite hitac nasumice- sigurno cete nekog bizona pogoditi. Ti bizoni imali su svoju vrednost- prirodnu- tu gde su ziveli- od kada ih nema- poremecen je prirodni balans tog ekosistema... ravnoteza je postojala...
nasa tela “ukrasavamo” trofejima sa tela drugih zivotinja. Evo, i tastina je toliku potraznju za slonovacom stvorila da je samo u Africi ubijeno vise od 10 miliona slonova! Ostalo ih je manje od 300 hiljada. Sve donedavno bilo je prihvatljivo ubijati iz uzivanja, sada su posledice ocigledne jer danas su mnoge vrste koje su pruzale raznovrsnost i lepotu ovom svetu istrebljene lovom.
U okeanima je bilo mnogo kitova te je nekada svake godine bilo moguce ubiti 100 hiljada, ali na zalost-lenji dzinovi nisu dorasli nasim topovnjacama i gigantskim harpunima te je “lovom” istrebljen atlantski sivi kit, a izumiranje preti i plavom kitu-godine 1970. brodovi sa kito-ubicama bili su u stanju da pronadju samo 23 kita. Okeani su nekada smatrani neiscrpnim izvorom plena ali je prekomereno “ribarenje” dovelo do granice isposcenja okeana. Savremeni ribarski brodovi sa sonarima zamenili su starije metode ribarenja, sirokim mrezama jedan brod moze da isprazni kilometre mora (uzimajuci i sta treba i sta im ne treba), citava podrucja bivaju unistena jednim ulovom. Uskoro necemo biti u stanju da zadovoljimo prozdrljivost covecanstva jer mnoga se lovista nikada nece oporaviti.

Nas apetit direktno preti stotinama jedinstvenih vrsti zivotinja i biljaka, neprestanim unistavanjem prirodnih stanista - jos ih vise ugrozavamo. Ova teorija nije nigde ociglednija nego u sumama, pojas tropskih prasuma koji okruzuje planetu sadrzi trecinu svih poznatih vrsta. Od 1960 nestala je trecina sumskih povrsina nase planete- unisteni su milioni zivotinja i biljaka mnogi i pre nego sto smo imali priliku da ih odkrijemo. A svet trazi sve vise sumskih resursa, skoro polovina svetske populacije jos uvek se oslanja na drvo kao glavni izvor energije. U evropi i svernoj americi stotine godina izgradnje oduzele su 60 procenata sumskih povrsina. U kanadi drvosece seku milione hektara sume –svake godine, a brazil i Sibir gube po cetiri puta toliko. Mnogim privredama latinske eamerike, azije i afrike sume su znacajan ekonomski resurs.