“Oda Psu”

 iz govora bivšeg senatora Džordža Grahama/ Missouri

Govor je održan 1870. godine, kada je Graham bio u ulozi advokata

u slučaju protiv čoveka koji je ubio Psa Grahamovog klijenta.

Graham je dobio slucaj.

”Jedan apsolutno nesebičan prijatelj kojeg čovek može imati u ovom sebičnom svetu,

jedan koji ga nikada neće izdati,

jedan koji se nikada neće pokazati kao nezahvalan ili sitničav je njegov Pas.

Čovekov Pas stajaće kraj njega u izobilju i siromaštvu, u zdravlju i bolesti.

Spavaće na zemlji, gde vetar duva i snežni smet udara divlje,

samo da bi ostao uz svog “gospodara”.

Ljubiće ruku koja nema hranu da ponudi.

Lizaće rane i povrede zadobijene u dodiru sa grubim svetom.

Čuvace san svoga “gospodara” kao da je princ.

Kada ga svi ostali prijatelji napuste- On ostaje.

I kada bogatstvo dobije krila i reputacija se rasprši u parčiće,

On ostaje stamen u svojoj ljubavi kao i sunce na svom putu preko neba”

 Gigana 'Gigi'( foto: januar 08.) zenka-stara oko 6 meseci, sterilisana, vakcinisana, socijalizovana,veoma druzeljubiva, aktivna .. (boravi na ulici i sada.. usvojite je)  

  Cigi (foto: januar 08.) (muzijak, nije sterilisan-star oko 5 meseci) plasljiv i nepoverljiv prema ljudima i velikim kucama, ali veoma umilan kada stekne poverenje- prava maza) (boravi na ulici- USVOJITE GA)

Necu da se varam.

Idem s ranom u srcu

jos uvijek dosta cistom:
zasto mene zovu sarlatanom?
Zasto mene zovu skandalistom?

Nisam pljackao

po sumama ljude,
niti strelj`o apsenike jadne.
Samo sam vragolan cudi lude,
spreman svakom

svoj osmijeh da dadne.

Ulicice tverske mene vole.

U tom kvartu

psu sam poznat svakom.
Imam srce moskovskoga lole,
psi me znadu po koraku lakom.

Svaki konj,

pa bila to i raga,
kad me vidi meni glavom klima.
Moja ruka zivotinje draga.
Svaki stih moj utjeha je njima.

Ja cilindar

ne nosim zbog zena.
Glupa strast je jednaka rugobi.
Iz njeg ja,

da dusu rijesim sjena,
kobilama dajem zlato zobi.

Drugog carstva

ja pronadjoh vrata,
jer mi niko ne zbori ko bratu.
Svakom psu sam spreman

oko vrata svezat svoju najljepsu kravatu.

Necu vise ja

da idem s ranom u svom srcu.

Sad mi svice istom,
da me zato zovu sarlatanom,
da me zato zovu skandalistom.

S. I. Jesenjin