*Školu danas nazivamo Pitagorejskom školom, a njegove sljedbenike Pitagorerjcima. Društvo se sastojalo od dva kruga: unutrašnji krug činili su učitelji i matematičari, a vanjski učenici. Članovi unutranjeg kruga, među kojima je bio i sam Pitagora, nisu imali privatnog vlasništva, morali su biti vegeterijanci i živjeti u zajednici. Članovi vanjskog kruga nisu morali biti vegeterijanci, mogli su imati privatno vlasništvo i stanovali su u vlastitim kućama. I muškarci i žene su mogli postati članovi Društva, čak su nekoliko sljedbenica Pitagorejki kasnije postale poznati filozofi.     IZVOR: Wikinpedia

*Najčešća zabluda  Najčešća zabluda je da mala „vegan deca“ slabo napreduju. Kalorijski unos je od presudnog značaja za rast mališana. Ishrana mora da sadrži dovoljnu kalorijsku gustinu pošto dete ne sme da se oseća „prepunjeno“. Da bi se smanjila masa, poželjno je da rafinirane žitarice budu zamena za integralne.

*Deca na vegetarijanskoj ishrani imaju nešto veće zahteve za proteinima od mališana koji sve jedu, zbog razlike u aminokiselinskom sastavu i iskoristljivosti proteina. To nije toliko važno u odojačkom periodu, kada beba sisa. Međutim, u uzrastu od godinu dana, kada dete uzima više druge hrane nego mleka, njegove potrebe za proteinima su veće od potreba dece koja uzimaju životinjske proteine. Umesto 13-16 g/ kg telesne mase, potrebno im je 18-19 g/kg. Ta razlika lako može da se nadoknadi šoljom sojinog mleka koja sadrži 6 grama proteina, a pola šolje tofua sadrži 5 grama. Neophodno je da se proteini kombinuju.  izvor: Ishrana dece - YUMAMA.com

*Reč vegan je nastala 1940. kao skraćenica od reči vegetarijanac, u vegetarijanskom društvu u Engleskoj, koji su na taj način hteli razlikovati one članove koji su u potpunosti odbacili proizvode životinjskog porekla.  Izvor: Veganstvo - Википедија

*Kao vegan, ona ne jede ni mlečne proizvode, a kalcijum dobija iz zelenog povrća, poput kelja. Geil Naftalin veruje da se ravnoteža u njenoj ishrani može naći u bojama na njenom tanjiru:    Jedete koliko hoćete i istovremeno gubite težinu?

*Ako posadiš patlidžan, možeš isčupati patlidžane. Ako siješ dobro, ubraćeš dobro. Ako posiješ zlo, ubraćeš zlo. Učini dobro svima. Bog je tu, u tebi. Nemoj ubiti. Nemoj gajiti ljutnju.   Sage Yogaswami-

*Veganski nacin ishrane zahteva 300 galona vode/dnevno, dok ishrana bazirana na mesu zahteva vise od 4,000 galona vode/dnevno.
Magazin Time izvestava, "svuda u svetu, sve veća potrošnja vode okrenuta ka gajenju stoke, prasadi i živine; umesto proizvodnje useva(žitarica,povrća,voća)za nasu direktnu konzumaciju, dovela je do isušivanja miliona prirodnih izvorišta."
*"U gajbi za oprasivanje nalazi se metalno oruđe nalik na češalj s velikim zupcima između koji odvajaju krmaču od praščića. Ona leži na svojoj strani a ova zapreka je sprečava dadodirne svoje prasiće.. Prsaići mogu doći do majčinih dojki da sisaju, ali nijedan drugi kontakt nije moguć." "Nakon 3-4 nedelje dojenja, prasiće odvajaju od majke (U prirodnom okruženju bi sisali još najmanje dva mjeseca) i smeštaju u boksove za prasiće koji su poslagani jedan povrh drugog. Od dosade i frustriranosti obično počnu gristi rep jedan drugome, često uzrokujući grozne povrede." "Pa kako da farmeri to spreče? Jednostavno - oni odseku prsićima repove ili im povade zube.To je jeftinije nego da im daju više prostora?" -Kad bi mladi ljudi shvatili što je umiješano u proizvodnju svinja na farmama, nikada više ne bi dotakli meso."  --James Cromwell, farmer Hagget u filmu "Praščić Babe"

*Veće od hiljadu žrtvi je to što nećemo žrtvovati i jesti nijedno živo stvorenje.  -TK 259, TW    Izvor: vjera.org

*Pravi bogomili su bili nemrsni ljudi, dakle vegeterijanci. Ostali obični svijet jesu mrsni, koji trebaju nastojati da jedanput postanu pravim i nemrsnim krstjanima. Dr. Pilar drži da je običaj mnogo sušenja voća, osobito bosanske suhe šljive, ostatak bogomilske kulture, jer preko zime hranili su se bogomili kruhom i suhim voćem.[14] Iz testamenta gosta Radina vidi se da su patareni slavili uz nedjelju i petak.[15] >>Izvor: bemuf 

**VEGAN I Uticaj na okolinu>>>Predlog da vegetabilna ishrana može da poveća mir u zatvorima je mudro odbijen-kažu zatvorenici željni jos mesišta.Onaj ko misli da veganstvo, odnosno mesna industrija, i ekologija nisu u uskoj uzročno-posledičnoj vezi, živi, blago rečeno, u velikoj zabludi. Da li bi Vi nekoga shvatili ozbiljno kad bi Vam rekao da čovečanstvo trećinu zemline površine pretvara u pustinje zarad proizvodnje mesa? Ili, biste li se šokirali kad bi saznali da se više od pola svetskih okeana približava tački ekološkog kolapsa zbog ribarstva?Na žalost, brojni provereni podaci potkrijepljuju ovu tvrdnju. Stoga nas ne treba začuditi ako ćemo uskoro ostati bez fosilnih goriva, bez šuma, bez pitke vode, bez plodnog tla i - što je najveća od svih tragedija - bez ljudskosti.

'Većina ljudi zapravo zna vrlo malo o hrani koju jede i o šteti koju ta hrana uzrokuje okolini. Postoji ideja domorodačkih Amerikanaca da je život kao paukova mreža, svaka nit je načinjena od različitih stvari - životinja, drveća, reka, okeana, bubica itd. Ako uništimo samo jednu nit oslabićemo  čitavu mrežu. A to smo već započeli.'*

* Isečak iz knjige Kako postati, biti i ostati vegetarijanac ili vegan britanske autorice Juliet Gellatley: Veganstvo je način života, životni stil. Još uvek se veganstvo smatra odricanjem, žrtvovanjem, kao da su mrtve i napaćene životinje gurmanski užitak. Još uvijek se veganstvo smatra nesigurnim za zdravlje, čak i opasnim za decu i mlade, kao da su mrtve i napaćene životinje savršene za zdravlje. Svaki se vegan, kao i onaj koji će to tek postati, svakodnevno suočava s neznanjem, predrasudama i s toliko pogrešnih informacija o veganstvu, ekologiji, ljudskoj prehrani i zdravlju da je naprosto nužno voditi iste bitke iz dana u dan...

 U raspravi će često neko reći da vegani u svojoj hrani ne dobijaju dovoljno belančevina.  Istina je suprotna – vegani dobijaju bjelančevine iz istih izvora odakle i drugi ljudi: žitarice, povrće mahunarke... Ali odbacivanjem mesa, vegani izbjegavaju nagomilavanje belančevina životinjskog porekla. Te namirnice, osim toga, sadrže masti, holesterol, pesticide i antibiotike, što otežava rad probavnih organa, a pogotovo jetre i bubrega. Umesto prejašnjih 15-20 posto kalorija u obliku belančevina i 40-50 % u obliku masti, savremeni nutricionisti savetuju da u svakodnevnoj prehrani bude 10-15 %  bjelančevina, a samo 5-10 % masti. Drugi česti prigovor veganima glasi: biljne belančevine lošije su od životinjskih. Ta zastarela tvrdnja temelji se na pogrešnoj pretpostavci po kojoj bi ljudske belančevine trebale imati isti sastav od osam osnovnih aminokiselina kao i životinjsko meso. Danas je poznato da se otprilike 80 % belančevina koje čovjek uzima potroši u organizmu na gradnju 14 aminokiselina koje nisu osnovne, te se troše za proizvodnju energije ili pohranjuju u obliku masnoće. Naše telo ima sposobnost samo da izdvoji sve bitne aminokiseline iz biljnih belančevina koje su mu potrebne. Osim toga, treba znati da telo ne može apsorbovati belančevine već ih razgrađuje i uzima aminokiseline koje mu trebaju.

Kažu da vegani nemaju uravnoteženu ishrhranu>>>Većina se vegana hrani standardno, ponajpre koristeći četiri grupe hrane: žitarice i mahunarke, lisnato povrće i voće. Meso ugrožava ravnotežu u telu tako što njegovim unošenjem stvara višak masti, Holesterola, pesticida, hormona i antibiotika. Meso, takođe, sprečava normalnu apsorpciju bitnih hranjivih sastojaka, jer vezuje kalcijum iz kostiju i preopterećuje probavni trakt.

Meso je koncentrirani hranjivi paket>>Meso je pre svega koncentrisani izvor masti, Holesterola, pesticida, hormona i ostataka antibiotika.Ljudi koji ne jedu meso su zdraviji, manje pate od uobičajenih hroničnih bolesti i dulže žive od onih koji jedu meso. To potvrđuju milioni vegetarijanaca širom svieta, a takođe i naučna istraživanja. No godine tradicije i običaja, ako i propaganda mesne industrije, učinili su svoje i nametnuli stav da je nemoguće preživeti i ostati zdrav bez mesa. Istina je upravo suprotna!

I povrće i voće takođe su zagađeni pesticidima>> Na nesreću, tako je. Ali dobro je što vegani mogu trljanjem i pranjem četkom otkloniti barem deo otrovnih supstanci s površine voća i povrća. A mesojedi meso ne mogu oprati od otrovnih sastojaka nikakvim pranjem. Životinje koje jedu zatrovanu stočnu hranu talože pesticide i koncentrišu ih u svojim masnim naslagama u razmeri do 20:1.

 Gradnja ljudskog tela predviđena je za mesožderstvo>>> Istina je dijametralno suprotna. malena usta, oblik zubi, pljuvačni pH faktor , veliki želudac, dužina creva kod ljudi obznanjuje nedvosmisleno kako je posredi ustrojstvo predviđeno za jedenje plodova i bilja, a ne komadanja životinjskog mesa. Struktura našeg tela ista je strukturi tela velikih čovekolikih majmuna koji su vegetarijanci. Zar možete zamisliti čoeka kako kao lav trči za antilopom, grize je i trga joj meso vlastitim zubima?

 Vegetarijanstvo za odrasle - dobro, ali nije za decu>>>Deca trebaju velike količine belančevina, kalcijuma i drugih hranjivih sastojaka za svoj rast. Trebaju ugljene hidrate za energiju i vitamine da bi to sve skupa regulisali. Meso je bogato belančevinama I gvoždjem, ali isto tako sadrži zasićene masti i holesterol. Meso, takođe, oduzima kalcijum iz kostiju.

Deca, u prvom susretu sa mesom osećaju gađenje i zato im se i dodaje u “papipce” povrće ili voće. Zašto da namećemo deci nasilje i pritom im ugrožavamo zdravlje? Deca mogu dobiti sve potrebne sastojke za svoj rast iz balansirane vegetarijanske ishrane koja sadrži širok spektar žitarica i zrnevlja, mahunarki, povrća i voća. Osim toga upravo djeca najviše dobijaju od vegetarijanstva; zdravo detinjstvo i odrastanje o suosećanju prema svim živim bićima.

 Veganska je kuhinja suviše složena i odnosi mnogo vremena>>>>Svaka promena načina života donosi razdoblje u kojemu treba više raditi i uložiti više truda, ali pozitivan je ishod vredan ulaganja. Uzmimo, na primer, vežbanje. Prelaz na veganstvo možda je težak, ali kad se priučite, onda čovek vidi kako je sve jednostavno. Osim toga, za pripremanje većine veganskih jela i obroka nije potrebno toliko kuvanja (priprema i kuvanje svakodnevnih obroka traju naviše 30 minuta) i pranja posuđa.

 Veganskaje ishrana jednolična>>> ko god zna nešto o jelima reći će da to nije istina. Veanska ishrana nije samo bareno povrće i smeđi pirinač. Postoje hiljade ukusnih vegaskih jela. Od orijentalnih kao što su suši, tofu, šiškab ili kus-kus do pašteta i namaza, složenaca i variva, vegan sendviča, hamburgera, palačinki, salata... spisak je neiscrpan. Stotine je različitih semenki i zrnja, povrća i voća. Zapravo izbacivanjem mesa prehrana dobiva na različitosti i počinje otkrivanje fantastičnih raznovrsnih ukusa.

 Veganstvo je samo prolazna moda>>>Moda je prolazna, a veganstvo - zasnovano na zdravstvenim i etičkim povodima - ovde je već hiljadama godina. Još u doba velikih filozofa, Pitagore (VI. st. pr. Kr.) i Platona (427-347. pr. Kr.) koji su bili vegani i veliki zagovornici vegan ishrane, veganizam je star na hiljade godina, ono nije uopšte bilo nova zamisao’ jer od veganstva smo i počeli., a ubrzo će gotovo svi ljudi biti vegetarijanci i vegani.

 Ništa na svetu ne može nadoknaditi ukus mesa>>>Mnogobrojni su proizvodi od soje s ukusom i sastavom nalik na meso. Na tržištu se nalaze potpuno biljni proizvodi s ukusom mesa, kobasice, hrenovke, riba pa do račića i kaviara. Ako je posredi samo ukus, onda je danas, bez sumnje, mnogo lakše postati vegan nego ikad pre. No upravo prelaskom na vegans hranu mnogi ljudi shvate kako su se monotono hranili i koliko predivnih ukusa i kombinacija nudi bezmesna ishrana.Ako govorimo otvoreno, meso i nema ukus, dok nije usoljeno ili začinjeno.

 ZBOG SEBE>>>Prestankom jedenja mesa smanjuete rizik dobijanja srčanog oboljenja, kapi, raka i drugih hroničnih bolesti koje onesposobljuju i ubijaju preko 3 miliona ljudi godišnje, a što je dokumentirano i potvrđeno stotinama studija. Takođe na taj ćete način podići stupanj svoje energije, pojednostaviti pripremu obroka i smanjiti račun za hranu, da ne spominjemo čistiju savest.

ZBOG SVOJE DECE>>>Izbacivanjem mesa pomožete zaštiti zemlje, vode i drugih izvora proizvodnje hrane koji su značajni za opstanak vaše dece i njihove dece.

ZBOG GLADI>>>Izbacivanjem mesa omogućujete pšenici i drugoj zrnatoj hrani kojom se sada tove životinje da se prehrane i spase gladni ljudi u svijetu. Za jedan kilogram mesa potrebno je 60 kilograma pšenice, a na površini od veličine 5 nogometnih igrališta, odnosno 10 hektara može se uzgojiti mesa za samo dva čoveka, dok kukuruza za 10 ljudi, žita za 24 ljudi ili soje za 61 čoveka. Jedenjem mesa indirektno se podržava glad i svijetu i neravnopravna distribucija hrane.

ZBOG PRIRODNIH RESURSA>>>Za četveročlanu porodicu koja konzumira meso potroši se goriva /za 6 mjeseci vožnje automobilom. Na istom komadu zemljišta potrebnom za proizvodnju 1kg mesa može se proizvesti npr. 200kg krompira ili 160kg paradajza i to u istom vremenskom periodu. Isto tako umesto 50kg govedine možemo dobiti 1000kg trešanja, 6000kg šargarepe ili 4000kg jabuka. Na istom delu tla koje je potrebno da se prehrani jedan mesojed može se prehraniti 20 vegetarijanaca!

ZBOG VAZDUHA>>>Gas amonijak koji dolazi iz štala gde se drže goveda uzrokuje više štete nego svi automobili i fabrike na svetu zajedno.

ZBOG VODA>>>Za kilogram mesa potrebno je 10.000 litara vode, a za kilogram pšenice samo 100. Količina vode za deset odrezaka jednaka je količini vode koju prosečna obitelj konzumira u celog godini. Samo u SAD-u mesna industrija zagađuju vodu koliko sve industrije i svi gradovi zajedno. Oko 50% zagađenja vode u Europi uzrokovao je masovan uzgoj stoke, a 50% od ukupne svjetske potrošnje vode troši se u istu svrhu.

ZBOG ŠUMA>>>Od 1970. više od 20 miliona hektara tropskih šuma pretvoreno je u pašnjake. Milioni hektara tropskih šuma bivaju uništene godišnje radi pašnjaka, što ubija i ugrožava mnoge životinjske i biljne vrste, ali i tamošnje stanovništvo. S obzirom na ogromne potrebe mesne industrije za 40 godina tropskih šuma neće biti! Već se 1/3 Zemljine površine koristi za stočne pašnjake, a stočne farme uzrokuju 85% ukupnog isparavanja kiseonika u obliku amonijaka koji se smatra glavnim uzročnikom umiranja šuma.

ZBOG ZEMLJE>>>Izbacivanjem mesa pomoći ćete zaštiti naše šume, pašnjaka i druga prirodna staništa i smanjiti zagađivanje vodenih tokova česticama prašine, gnojiva i pesticida. Najveći uzrok zagađenja voda i vazduha je mesna industrija, zbog koje i najviše seku tropske prašume i uzrokuju globalno otopljenje znatno više nego npr. automobilska industrija.

ZBOG ŽIVOTINJA>>Izbacivanjem mesa spašavate nevina, osjećajna bića od zatočeništva, izolacije, obespravljenosti, trovanja, sakaćenja, zlostavljanja i klanja. Životinje imaju pravo na život, a trenutno milijarde bića živi u strahovitoj patnji u farmama širom sveta. Izolovane i zatvorene čekaju svoj red na klanje. A kolju ih zbog potrošača koji kupuju meso i mesne prerađevine. Stanite tome na kraj, sprečite patnju, iskorištavanje  i klanje životinja - postanite vegani.

ŽELITE LI POMOĆI SEBI SAMIMA, GLADNIM LJUDIMA, PRIRODI, ŽIVOTINJAMA I CELOJ PLANETI =PRESTANITE JESTI MESO

**Vegan - Nova etika prehrane/Erik Marcus/Biovega, Zagreb, 2003.

Knjiga Vegan ne opisuje veganski način prehrane (osim što postavlja osnovne značajke - to je prehrana bez namirnica životinjskog porijekla što znači i bez mesa, ribe, jaja i mliječnih proizvoda), nego razloge za veganstvo.Knjiga je koncipirana u tri dijela - u prvom se djelu opisuje utjecaj veganstva na zdravlje - posebno na srčane bolesti, rak i pretilost odnosno kako veganstvo može pomoći u liječenju i prevenciji bolesnih stanja; ali donosi i problematične teme kao što je upitnost zagovaranja mlijeka kao 'savršene hrane' te bolest 'kravljeg ludila'.Drugi dio opisuje postupak prema životinjama u industrijskim pogonima za uzgoj kokoši nesilica, pilića, svinja, krava muzara i goveda te uvjete u klaonicama koji su jednako nehumani za životinje kao i za ljude koji u njima rade; paralelno se opisuje rad dvoje aktivista, bračnog para koji je život posvetio spašavanju preživjelih životinja i koji su konačno osnovali dvije farme u SAD-u na kojima ih udomljuju.U trećem se dijelu otvara problem gladi u svijetu te budućnosti zaliha i prirodnih izvora Zemlje. Opisuje se konkretan problem američkih pašnjaka odnosno zemlje koja je u SAD-u gotovo potpuno iscrpljena i izmijenjena intenzivnom ispašom. Konačno, naglašava se važnost obrazovanja, osvještavanja i izbora onoga što jedemo kao preduvjet načina na koji živimo.U knjizi je opisan rad mnogih stručnjaka, od liječnika do aktivista, te konkretne, životne priče ljudi i životinja koje je veganstvo na ovaj ili onaj način dotaklo.Više o autoru i knjizi možete pročitati na www.erikmarcus.com ,Hrvatsko izdanje knjige možete naručiti na www.biovega.hr